назад на кнежеви

Иван І Данилович (1325. - 1340.)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Јуриј


Владавина:
1325. - 1340.

Година рођења:
1281. 1304.

Година смрти:
31. март 1340.

Династија:
Рјуриковичи

Отац:
Данил Московски

Потомство:
Симеон Иванович;
Иван ІІ Иванович;

Наследник:
Симеон Иванович


Иван І Данилович Калита (1288 — 31. март 1340.) је био кнез Москве од 1325. године (велики кнез од 1328.) и велики кнез Владимира од 1331. године. Због своје политике добио је надимак Калита („Врећа новца“).
Иван І је био млађи син Данила, кнеза Москве. Тек кад му старији брат Јуриј І умире без деце 1325. године он постаје кнез Москве што убрзо потврђује и монголски врховни господар. Наслеђујући брата он уједно наслеђује и његову политику одржавања беспоговорне и економски успешне везе с Златном Хордом. Први рат његове владавине је наставак Данијелова рата старог већ 50 година за Владимир против великих кнежева Твера. Због погубљења претходних кнезова Твера од Монгола тадашњи кнез се побунио 1327. године само да би био потучен од Златне Хорде и њиховог московског вазала. Захваљујући тој услузи Иван І бива 1331. године окруњен за великог кнеза Владимира чиме се те две руске државе напокон уједињују. Заједно с том титулом потврђеном од кана Златне Хорде стигло је и упозорења да су даља војна ширења Московске државе најстроже забрањена.
Немајући избора остатак своје владавине Иван І проводи мудро користећи своја финансијска средства. Како је од Монгола Москва и даље била задужена за скупљање пореза од руских земаља дио тога новца је увек остајао тамошњим кнежевима. Иван тај новац искориштава за посудбе разним кнежевствима у финансијским неприликама због чега ускоро добија надимак „Врећа новца“. Заузврат је увек тражио одређене територије или чак потпуно тестаментарно наследство. Тим начином он успјешно заобилази Монголску забрану ширења територија чему се они нити најмање не противе у касније раздобљу његова владања ради страху од јачања Литваније којој се тада приклања руско кнежевство Твер. Највећи верски успјех овог великог кнеза се догодио 1325. године пошто тада он успева наговорити руску православну цркву да премести своје седиште у тада већ богату Москву. Иван I умире природном смрћу 31. марта 1340. године препуштајући своме сину Симеону сигурно од Монгола потврђено наследство.

Извор: www.wikipedia.com